Градска библиотека ''Атанасије Стојковић''- Званична презентација

  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma

Отворени Дани словенске писмености и културе

Манифестација „Дани словенске писмености и културе“, која се по осми пут одржава у нашем граду, свечано је отворена 19. маја  у Великој дворани Културног центра „Брана Црнчевић“.

Организатор манифестације Градска библиотека „Атанасије Стојковић“ припремила је и ове године много различитих и занимљивих садржаја, а смењиваће се књижевни, музички, сценски и филмски програми, који ће представити богатство културне баштине словенских народа.

Председник Скупштине Општине Рума Стеван Ковачевић казао је да су „Дани словенске писмености у културе“ право место да се укаже на сву раскош и значај културне баштине изникле из семена филолошког, књижевног и преводилачког подвига Ћирила и Методија.

Поздрављам напоре установа културе, образовних установа, удружења и организација које из године у годину чине да наши „Дани словенске писмености и културе“ буду стециште и сабиралиште духовности настале на темељима просветитељског рада Ћирила и Методија. Општина Рума зна да цени значај тих напора и поноси се овом манифестацијом, јер се њоме квалификовала за часно име достојног чувара културне баштине. Верујем да ће наша културна јавност уживати у програмима који ће се у наредним данима одвијати у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ и Културном центру „Брана Црнчевић“, рекао је Ковачевић.

Свечано отварање манифестације, којој су присуствовали и амбасадор Украјине, Олександр Александровић и аташеи за културу неколико амбасада словенских народа, музички је употпунио Градски тамбурашки оркестар „Бранко Радичевић“, а фолклорно заокружио Ансамбл народних игара и песама „Бранко Радичевић“.

Поздравну реч на отварању манифестације упутио је и протопрезвитер Сретен Лазаревић, архијерејски намесник румски.

Некад нам се чини да је у ери виртуелног и напредног, носити и чувати наслеђено, некако превазиђено. Али онај ко је под прстима осетио листове старих књига и видео слике прошлости записане у њима, брзо се разбуди и сна гигабајта и процесора и схвати да је могуће употребљавати савременост само као континуитет негдашњег, како би се и то савремено неком будућем дало као наслеђе“, поручио је Лазаревић.

Традиционалну беседу казивао је Владимир Копицл, српски песник и есејиста, превиодилац, новинар, позоришни и филмски критичар, Копицл је у беседи напоменуо да су језичке поделе видни и читљиви споменици историје народа, који сведоче о његовој распрострањености, додирима са друигим народима, начину живота, привредним и друштвеним односима.

Претрага сајта

Конкурс

ШТАМПА

Наши библиотекари вам препоручују

Пратите нас на фејсбуку

Facebook

Видео

Статистика

wordpress com stats plugin

Тренутно на мрежи

Имамо 34 гостију на мрежи

Моја библиотека

Каталог

НБС

Библиотека Матице српске

Анкета

Које садржаје или сервисе најчешће пратите и користите посредством нашег сајта?

Банер
Банер

БДС

Банер

WorldCat

Банер

Пројекат ''Растко''

Банер

WORLD DIGITAL LIBRARY

Банер

e-cris.sr

Банер