у нашој кући увек је било места
за свеце и поштаре
наша је кућа имала прозоре
отворене на четири стране света
у њој један отоман
на којем смо сви седели
и постељина коју нисмо поспремали
ради урока
у нашој кући биле су полице
са гомилом отворених књига
отац је седео на каци
и питао: има ли ватре
моја мила браћа су поскакивала
и гризла уши дречећи:
нема нема
а затим један по један
одлазили да је траже
