Свуда сам у Срему, у сваком трену:
Шубара ме у њему посејала, марама донела,
колевка-слама шапутала ми успаванку,
врапци с грана будили сваког свитања,
дугороге дојиле у шталама.
Црногрив ми брат, керуша сестра играња.
Свуда сам због Ње у Срему, богу јој њену!
Да је видим кад је у шетњу води недеља,
на чашћење кад је позива трешња-породиља,
да јој кажем: ко жеравица због тебе, тињам сокацима,
дај, наложи ме, распламсај пољупцима.
