Инригантна прича о најдубљим тајнама душе, великим лажима и малим истинама, о прећутаном, судбини и њеним чудним и драматичним путевима...
Последња лаж је можда најбољи роман Јасмине Ане. По сложеној и маштовитој драматургији и садржајно богатом сижеу, са увођењем драматично моралних дилема, овај роман показује романсијерски раст и списатељску зрелост аутора. Њена амбијентална савременост, контрапунктирана и увођењем енергије фатума - датума и места сусрета и разлаза главних ликова са већ познатом Циганком пророчицом, чини ововременост и видом трагичне пролазности свих људских страсти, па и саме љубави, те опсесивне теме Јасмине Ане. Она воли жестоке, страсне, разблудне љубави, којима контрастира и супротности. Али печат трагизма чини љубави у романима Јасмине Ане узбудљивим, убедљивим, занимљивим. Жене су и у овом роману Јасмине Ане главни протагонисти. Она њихову психологију тумачи изразито емоционалном интелигенцијом. Иако су ликови романа означени општим карактеристикама, они су судбинским индивидуализовањем у поступцима рељефно приказани. Све њих мучи неки фатумски грех и тајна. Сви су они кривци и жртве љубавних страсти и животних неспоразума. Али се у Последњој лажи ауторкина опсесивност еротизмом у исходу таложи у сетни трагизам и меланхолију. Сенке мистике богате њену визију.
