Градска библиотека ''Атанасије Стојковић''- Званична презентација

  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma
  • Gradska biblioteka Ruma

Излог књига

Сандра Новаковић: ПУТ ДО КРСТА СВЕТОГ ВЛАДИМИРА. Рума: Градска библиотека ''Атанасије Стојковић'', 2012

Основни значај биографије  ''Пут до крста Светог Владимира'' се налази управо у чињеници да она садржи све до сада  познате детаље о овом научнику и књижевнику, а који су прошли научну и историјску  проверу. Она ће за будуће истраживаче који се буду занимали за живот и дело  овог научника и књижевника из прве половине 19 века представљати  најпоузданији извор података и путоказ где треба тражити детаље до којих  ауторка није допрла или који нису били предмет њених истраживања. Без икакве сумње Сандра Новаковић је дала изузетан научни допринос исправљању једне неправде која је трајала готово два столећа, а њена књига о животу и делу најчувенијег и најзнаменитијег Румљанина биће за понос житељима овог града и српском народу у целини.

Слободан Тишма: БЕРНАРДИЈЕВА СОБА. Нови Сад : Културни центар Новог Сада, 2012

Бернардијева соба није само роман као догађајност, већ прича која је пронашла и аутора и читаоце, и вози нас и вози у чудесној наизменичности узлазних и силазних лукова на Јадранској магистрали. Испресецаност путања фениксцрвене бубе и тамног мерцедеса, у тамнољубичасто море, у велики хладни Океан. Роман који је кантата распричава се као музика - и на плану доживљаја. Реч је о прозно-поетском меланжу, приповести и рефлексијама, музици и сликама, алхемијским претапањима догађаја, размишљања, боја и облика, намештаја, собе, града и океана. Нарација није линеарна, него испрекидана, музикална, понављајућа, дијалектичка; не путања, него мноштво скретања и сусретања ... Нови роман Слободана Тишме појављује се као нетипична проза, као пасивни отпор и резигнација, као ремећење класичне нарације (система у којем живимо) и препуштање алхемији згушњавања доживљаја и догађаја. Слојеви радње су слојеви заноса који жели да буде непрекидна афирмација, дијалектичка афирмација, ,,Да али Не! Не, али Да! Увек Да, али са задршком“. Стога је прича=доживљај овог романа она кућица коју носи сваки/а уметник/ца. Бернардијева соба је свачија властита соба, место субјекта које је титрање празнине између таласа Океана, соба која нас празни од нас самих

Розалинд Лејкер: НА БАЛУ С КРАЉЕМ. Београд : Лагуна, 2011


Ово је епски роман о Версају и његовим житељима, о изгубљеним љубавима, испуњеним обећањима, неоствареним сновима и уништеним монарсима – прича о страсти и преимућству, скромним почецима и безграничној амбицији.
Једног мајског јутра 1664. Жани Дремон рађа се њено једино дете и настаје њен смели план да своју тек рођену кћерчицу избави из стега сиромаштва. Јер тог се судбоносног дана у једноставном ловачком дворцу младог краља Луја XИВ, у скромном месташцету званом Версај, окупило на стотине племића и племкиња у пуном сјају. Чистом срећом један припит млади мускетар био је сведок Жаниног порођаја и том приликом јој је дао непромишљено обећање за које је Жана решена да се једног дана и обистини. Жана се зариче да ће њена кћерка, обична девојчица са села, једног дана плесати на краљевском балу.
Тиме почиње породична сага која ће потрајати до краја владавине највеличанственије француске династије – Бурбона. Искрећи сјајем и скандалима краљевских кулоара роман На балу с краљем приповеда о четири страствене и одлучне жене чије су судбине повезане с версајским двором и политиком која се на њему води. Жанина кћерка Маргерита, унука Јасмина, праунука Виолета и Роза, дворска дама и повереница Марије Антоанете сведоче нам у овом роману раскошног приповедања о времену страсних и забрањених љубави и превирањима која ће довести до Револуције. Различите нарави ових жена и њихове судбоносне одлуке кобно ће утицати не само на њихове животе.

Михаел Вивег: РОМАН ЗА ЖЕНЕ . Београд: Моно и Мањана, 2011

Остале су ми само успомене на тебе. Када тако напишем звучи као текст из некаквих глупих америчких бестселера, којима смо се заједно смејали – али за мене тај клише ођедном представља дубоку истину. Сатима и данима мислим на тебе: на послу, у ауту, код куће…
Овако Оливер започиње своје писмо вољеној али га не шаље ни обичном ни електронском поштом, не оставља га за собом као опроштајну поруку.
Објављује га у облику скупе огласне поруке, која је попут осталих реклама истакнута на свим станицама метроа у Прагу. Он читавих пола године сваког месеца пише по једно писмо, а цео град их чита. За то време, нас читаоце, привилеговане овом књигом, његова Лаура води кроз праву љубавниу причу двадесет првог века.
Овај духовит, искрен и оригиналан љубавни роман, који је у Европи доживео невероватан успех, показаће вам само да је свако време, па и ово наше, елктронско и маркетиншко, време за љубав
.

Славица Николина : ОТМИЦЕ. Београд : Euro Giunti 2010

Тема отмица сада и овде, у данашњем свету, можда је присутнија више него икад. Зашто? Шта је изазов онима који отимају? Шта је уопште могуће отети?... Осим блага, осим материјалних добара, отима се и присваја туђа прошлост, историја, туђе идеје, митови, језик, писмо, живот (биографије), простор... Полазећи од актуелне теме трафикинга и приче о судбини двеју другарица које су игром случаја као бело робље одведене из Русије на Косово и Метохију, ауторка доводи у везу два простора на коме се одвија радња читавог романа.

Јасмина Ана : ПОСЛЕДЊА ЛАЖ. Београд: Дерета, 2011

Инригантна прича о најдубљим тајнама душе, великим лажима и малим истинама, о прећутаном, судбини и њеним чудним и драматичним путевима...

Последња лаж је можда најбољи роман Јасмине Ане. По сложеној и маштовитој драматургији и садржајно богатом сижеу, са увођењем драматично моралних дилема, овај роман показује романсијерски раст и списатељску зрелост аутора. Њена амбијентална савременост, контрапунктирана и увођењем енергије фатума - датума и места сусрета и разлаза главних ликова са већ познатом Циганком пророчицом, чини ововременост и видом трагичне пролазности свих људских страсти, па и саме љубави, те опсесивне теме Јасмине Ане. Она воли жестоке, страсне, разблудне љубави, којима контрастира и супротности. Али печат трагизма чини љубави у романима Јасмине Ане узбудљивим, убедљивим, занимљивим. Жене су и у овом роману Јасмине Ане главни протагонисти. Она њихову психологију тумачи изразито емоционалном интелигенцијом. Иако су ликови романа означени општим карактеристикама, они су судбинским индивидуализовањем у поступцима рељефно приказани. Све њих мучи неки фатумски грех и тајна. Сви су они кривци и жртве љубавних страсти и животних неспоразума. Али се у Последњој лажи ауторкина опсесивност еротизмом у исходу таложи у сетни трагизам и меланхолију. Сенке мистике богате њену визију.

Страна 2 од 4

Претрага сајта

Конкурс

ШТАМПА

Наши библиотекари вам препоручују

Пратите нас на фејсбуку

Facebook

Видео

Статистика

wordpress com stats plugin

Тренутно на мрежи

Имамо 94 гостију на мрежи

Моја библиотека

Каталог

НБС

Библиотека Матице српске

Анкета

Које садржаје или сервисе најчешће пратите и користите посредством нашег сајта?

Банер
Банер

БДС

Банер

WorldCat

Банер

Пројекат ''Растко''

Банер

WORLD DIGITAL LIBRARY

Банер

e-cris.sr

Банер