Др ДРАГОМИР САНДО одржао је 25. маја 2023. године последње предавање у оквиру 13. манифесртације ''Дани слоивенске писмености и културе''. Тема је била „Кирилометодијевски завет и наше време“,
Др Драгомир Санди , протојереј ставрофор (1956, Високо (БиХ)) основно школовање је започео у Олову (БиХ), а завршио у Руми. Потом се уписује у Карловачку богословију коју завршава 1976. године. Упоредо студира на Православном богословском факултету у Београду и новосадском Философском факултету. Приводи крају само студије на Православном богословском факултету и на истом факултету уписује постдипломске студије. У оквиру студија проводи 1991. и 1993. годину у Хајделбергу, а 1997. годину у Минхену упознајући се са педагошким искуствима у Немачкој. Магистрирао је 1999. године, а 2004. одбранио је докторску дисертацију под називом Православно васпитање деце до седме године живота (ментор: митрополит Амфилохије Радовић). На Православном богословском факултету именован је 1996. године за асистента на Катедри за пастирско богословље, за предмет Катихетика са методиком наставе. Године 2004. изабран је за доцента на истој катедри за предмет Православна педагогија са методиком наставе. За ванредног професора изабран је 2019. године. Тренутно на Православном богословском факултету Универзитета у Београду предаје Катихетику са хришћанском педагогијом. Од 2003. до 2007. године био је директор Богословскокатихетског института при Богословском факултету у Београду. Од новембра 2005. године постављен је за доцента на Богословском факултету у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву. Године 1976. рукополoжен је у чин свештеника након чега службује у сремским местима: Јарку, Добринцима, Сремској Митровици и Сурчину. Духовник је при храму Светог Марка у Београду. Члан је Катихетског одбора за Београдско-карловачку архиепископију. Главни је и одговорни уредник службеног листа Српске православне цркве Гласник. Један је од оснивача, а до 1997. године и главни и одговорни уредник обновљеног гласила Епархије сремске Српски Сион.
У оквиру 13. Дана словенске писмености и културе јуче је у читаоници Градске библиотеке ''Атанасије Стојковић'' одржано предавање Марка Алексића на тему „Најстарија сведочанства о присуству хришћанства код Срба“
Дани словенске писмености и културе настављени су 24. маја предавањем које је одржао СТЕВИЦА С. КАРАПАНЏИН на тему "Вeра и војска".
Друго предавање, у оквиру манифестације "Дани словенске писмености и културе", одржано је јуче у читаоници Градске библиотеке ''Атанасије Стојковић''. Било је то предавање Вање Вулетић о утицају панславизма у стваралаштву Корнелија Станковића.
У оквиру овогодишњих Дана словенске писмености и културе синоћ је др АЛЕКСАНДРА ЦОЛИЋ ЈОВАНОВИЋ опдржала предавање на тему „На изворишту српске писмености: најстарији сачувани српски текстови“.
Др АЛЕКСАНДРА ЦОЛИЋ ЈОВАНОВИЋ (1990, Београд) завршила је основне, мастер и докторске студије Српског језика и књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. На матичном факултету је од 2015. године запослена на Одсеку за српски језик и лингвистику као асистент. Области њеног научног и педагошког интересовања јесу историја српског језика, палеославистика, словеначки језик. Аутор је више научних радова, учесник домаћих и међународних конференција, а ангажована је и на неколико научних пројеката. Члан је Омладинског одбора Матице српске.
У оквиру 13. манифестације "Дани словенске писмености и културе" може се погледати изложба икона и калиграфских радова. Наташа Станић, директорица ОШ "Душан Јерковић" отворила је изложбу у оквиру свечаности отварања манифестације. Од понедељка, 22. маја, може се погледати у читаоници Градске библиотеке.
Ово је осма по реду изложба икона и калиграфских радова ученика.
Изложба икона је део пројекта „Света Србија“, у оквиру којег је учествовало око 30 школа. Идејни творац овог пројекта је Наташа Станић. Идеја је најпре заживела у ОШ „Душан Јерковић“, а потом проширена на друге школе румске општине и широм Србије.
Урађено је 92 иконе које обухватају династије Немањића, Лазаревића и Бранковића.
Изложба калиграфских радова дело је ученика ССШ "Бранко Радичевић". Она садржи радове са текстом и ликовне радове.
Захваљујемо се Наташи Станић, Кости Стjeпановићу, Даниели Васић и Жељку Радићу, као и ученицима на учествовању и подршци манифестацији
Традиционална манифестација "Дани словенске писмености и културе" која се ове године одржава 13. пут, свечано је отворена синоћ у Великој дворани Културног центра “Брана Црнчевић” у 19 часова.
Присутнима ће се најпре обратио Архијерејски намесник румски Протојереј Сретен М. Лазаревић.
У име локалне локалне самоуправе обратила се предсeдница Општине Рума Александра Ћирић.
ПРОГРАМ
13. МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ДАНИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ“
ЧЕТВРТАК, 18. мај - СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ 13. МАНИФЕСТАЦИЈЕ "Дани словенске писмености и културе" - Велика дворана Културног центра „Брана Црнчевић“, 19 часова
Изложба икона, предворје Велике дворане КЦ-а, 18.30 часова
ПЕТАК, 19. мај - ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА „Кнез Владимир“ (анимирани филм) - читаоница Градске библиотеке, 17 часова
СУБОТА, 20. мај - ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА „Дама са псетанцетом“ - читаоница Градске библиотеке, 18 часова
ПОНЕДЕЉАК, 22. мај - ДР АЛЕКСАНДРА ЦОЛИЋ ЈОВАНОВИЋ: „ На изворишту српскеписмености: најстарији сачувани српски текстови“, предавање - читаоница Градске библиотеке, 19 часова
УТОРАК, 23. мај – ВАЊА ВУЛЕТИЋ: „Утицај панславизма на стваралаштво Корнелија Станковића“, предавање – читаоница Градске библиотеке, 18 часова
СРЕДА, 24. мај – СТЕВИЦА КАРАПАНЏИН: „Вера и војска“, предавање – читаоница Градске библиотеке, 18 часова
ЧЕТВРТАК, 25. мај – ДРАГОМИР САНДО: „Кирилометодијевски завет и наше време“ – читаоница Градске библиотеке, 18 часова
ПЕТАК, 26. мај – МАРКО АЛЕКСИЋ: „Најстарија сведочанства о присуству хришћанства код Срба“, предавање
Затварање манифестације.
Манифестација „Дани словенске писмености и културе“ представља веома важан културно-уметнички догађај не само за Руму и њене грађане, већ и за Срем, Србију, али и све словенске земље. У протеклих дванаест година манифестација може да се похвали богатим програмом, као и уваженим учесницима: амбасадорима словенских земаља у Републици Србији, секретарима и аташеима за културу, академицима књижевним критичарима, универзитетским професорима, као и осталим културним и јавним радницима из Србије и иностранства. Манифестација „Дани словенске писмености“ je у предходних 12 година наишла је на топао пријем код публике и исту је пратило преко 20.000 људи.
Имамо 14 гостију на мрежи