Градска библиотека "Атанасије Стојковић", уз подршку Општине Рума, наставља са активностима на промоцији читалаштва међу најмлађим становницима наше општине.

И ове године у оквиру Дечије недеље Градска библиотека "Атанасије Стојковић" уручила је свим ђацима првацима и предшколцима из румске општине бесплатне чланске карте.

Нови чланови биће бесплатно учлањени до краја основне школе, што је јединствена погодност коју пружа Градска библиотека "Атанасије Стојковић" годинама уназад.

Поводом пријема најмлађих чланова Градске библиотеке, у два термина, у Великој дворани КЦ "Брана Црнчевић" одиграна је и представа "Бајка о рибару и рибици", београдског Пан театра.

У име Општине Рума децу је поздравила заменица председника Општине Рума Марија Стојчевић и изразила уверење да ће малишани бити редовни гости Библиотеке, да ће заволети књиге и одрастати уз њих.

Дани словенске писмености и културе биће свечано отворени сутра, 18. маја,  у Великој сали КЦ ''Брана Црнчевић''. У освит ове манифестације, која се осми пут организује у Руми библиотекари дечијег одељења Градске библиотеке ''Атанасије Стојковић'' ангажовали су децу из Дневног боравка за деца са посебним потребама у Руми  и децу румских основних школа, како би направили изложбу радова на тему Глагољица и ћирилица.

Њихов допринос овој великој манифестацији је веома значајан , јер су својим трудом и маштом, захваљујући њиховом ликовном умећу  учинили  да се  хол Градске библиотеке “Атанасије Стојковић” у Руми  оплемени далековековним сјајем. Тиме су нас вратили у време када су живели и делали велики творци старословенске писмености и језика  код Словена, Ћирило и Методије.

Градска библиотека је и ове године традиционално прославила долазак једног од најлепших празника,Ускрса (Васкрса) са школарцима.

Деца од 1. до 4. разреда основне школе, имала су прилику да учествују у ликовном конкурсу. У нашу установу пристигао је 31 ликовни рад, 21 обојено јаје и један зец направљен од глине.

У сарадњи са учитељицом Маријом Галечић, осмишљена је и креативна радионица, па су деца учила шта је то Ускрс, који се обичаји код нас негују, кaква су то Фабрежеова јаја и ко је он... и кроз разне технике учења богатила су речник и дружила се.
После нимало лаког одабира, прогласили смо победнике:

1. место Јана Дегенек, први разред ОШ "Вељко Дугошевић"

2. место Немања Дерета и Марија Дешић, ОШ "Душан Јерковић"

3. место Зорица Небригић и Ана Дакић , ОШ "Јован Јовановић Змај" и "Душан Јерковић".

Ови и сви пристигли радови красе нашу установу, тако да нас можете посетити и видети их.

Традиционално најбољи српски роман, овековечен престижном НИН-овом наградом, имао је своје представљање и у Руми и то у читаоници Градске библиотеке "Атанасије Стојковић".

Дејан Атанацковић, визуелни уметник и универзитетски професор представио је синоћ Румљанима његову прву прозну књигу "Лузитанија”,која је добила НИН-ову награду за 2017. годину.

Аутор је са румском читалачком публиком поделио да је роман "Лузитанија"настао на основу краће приче коју је урадио за потребе једне своје инсталације и изложбе 2014. године, а да је на наговор пријатеља, који је и издавач његовог романа, сео је да пише роман који је настао у периоду од 2014. до 2016. године.

Дејаново бављење мултимедијалном уметношћу се види и у роману који је настајао као видео монтажа, аразум - лудост - глупост је троугао на којем се друштво "Лузитаније" заснива. Награда је дала подстрек Атанацковићу који наставља са писањем и тренутно ради на збирци приповедака.
О књизи је синоћ говорио и књижевник и критичар др Михајло Пантић. Он је истакао да већина романа који се код нас објаве имају репродуктивну форму и да аутори пишу о неким својим искуствима."Лузитанија" је, каже др Пантић, потпуно другачија - њу карактерише богатство језика, машта и знање. Он је оценио и да је у питању један захтеван роман који захтева пуну пажњу читалаца.

Лузитанија, у издању „Бесне кобиле”, замишљена као утопијски роман, у основи је прича о београдској психијатријској болници током Првог светског рата која се налазила у згради познатој као Докторова кула. Дом за с ума сишавше је током окупације званично био ван надлежности окупатора који је ту екстериторијалност доделио болници, по свој прилици, не би ли се лишио компликованих обавеза. У роману та минијатурна територија постаје парламентарна република заснована на укидању неравноправности између лекара и пацијента, а пре свега на идеји да разум и лудило нису две супротстављене околности, већ да се и разуму и лудилу једнако супротставља људска глупост. Док се лудило вековима тамничи и кажњава, глупост се одувек велича, слави и овлашћује. На овим нашим просторима често је сва несрећа приписивана некаквом урођеном, готово пословичном лудилу, али то је само зато што разум и глупост понекад праве договоре.

У петак, 23. фебруара, у читаоници Градске библиотеке ''Атанасије Стојковић'' представљен је најновији романј Жељка Марковића На споредном путу.
Жељко Марковић, који је и на новинарском и на књижевном миљеу препознатљив по бављењу Сремом, људима који у њему живе и њиховим менталитетима, у роману На споредном путу у жижу ставља савремену тематику коју је зачинио  аутобиографским искуствима.
Роман је објавила Градска библипотека ''Атанасије Стојковић''.